Izlet na omišku ferratu

U subotu smo s Prirodoslovcima bili na izletu na omišku ferratu. Našli smo se na Sukoišanskoj i onda 60-kom krenuli u Omiš.

Tamo nas je dočekao Damir s kojim smo došetali do parkinga, a na parkingu su nas dočekale nastavnice Tina i Zrinka i vodiči Sanja, Pepi i Vinći.

Dobili smo opremu, objasnili su nam kako se treba penjati, rekli nam nešto o stazi te smo krenuli. Penjali smo se po četvero, a ispred i iza su bili vodiči. Penjanje je bilo zahtjevno iskustvo, ali se sve isplati kada vidiš pogled. S jedne strane se vidi cetinski kraj, izgleda čarobno poput onih slika iz bajki, kao da se u njemu skriva tisuću malih patuljaka i vilenjaka.

S druge strane je bilo prostrano more.

Kad smo se popeli gore došli smo do tvrđave Fortice. Tamo smo se odmorili, a sav trud i energija koju smo potrošili na putu do gore se vratila. Mir i tišina s prekrasnim čarobnim pogledom.

Najveći problem bilo je spuštanje. Spuštali smo se kroz šumu, a dok smo se spuštali dosta smo se sklizali i to nam je bio najveći problem. Na svu sreću tu su bili naši dragi prijatelji stabla koja su nam više puta spasila život.

Kada smo se spustili vratili smo opremu i pozdravili se sa svima. Poslije spuštanja većina nas je otišla na zasluženu kavu. Omiš kao i omiška ferrata prelijepo su mjesto koje stvarno vrijedi posjetiti. Od svega najviše mi se svidjelo penjanje i potaknulo me da bih češće mogla ići na to prekrasno mjesto. Izlet je bio fantastičan i jedva čekam idući.

Antolela Prkić, 1. e

 

Via ferrata Omiš

 

Ujutro u 8:30 sa Solinske krenuli,

Te se prema Omiškoj Dinari zaputili,

Ovog puta profesorice sa nama u bus nisu išle,

Već svojim autom se zaputile,

a Vinči i Sanja našu opremu u autu teglili,

 u Omišu nas gusari nisu čekali,

već Pepi i Damir koji su nam živote na ferati spašavali,

 opremu na sebe stavili i na Dinaru krenuli,

Na šipkama smo stajali i uz konope se penjali,

U zraku je bilo straha i adrenalina,

No to nas nije zaustavilo do kraja avanture naše,

Uz pomisao na život,

A ne smrt,

penjali smo se brzo (kako ko),

do prve stanke smo stigli,

i naše rezerve napunili,

neki se slikaju,

neki kadulje beru,

zajedničku jednu sliku opalili,

te dalje svi zajedno krenuli,

ostatak puta smo bili brzi,

da bi doma šta brže krenuli,

do vrha smo stigli,

na vrhu neka kula bila,

ne brinite nismo provalili,

već smo dobrovoljno od HGSS-a ugošćeni,

za nefalit besplatno smo prošli,

tada se naša avantura počinjala zbližavat kraju,

niz planinu se mi krenuli spuštati,

te smo jednu stvar naučili,

drveća su naši prijatelji,

zato ih nemojte uništavati,

već ih počnite čuvati,

jer bez njih mi bismo u helikopteru,

ća doma išli,

te niz planinu kotrljajući krenuli,

a naše riječi prema njima su bili,

„e prijatelju di si“,

pa zato se uključi,

recikliraj i pridruži nam se,

da istražiš Lijepu Našu,

te sadiš drveća sa nama,

zato uzmi pare, ispuni formular,

pridruži nam se da i uz tebe idemo,

na sljedeću avanturu našu,

prema Crvnju krećemo,

zato i tebe očekujemo.

 

Marko Marijan Pleić, 1. d